О нама

Oпштина Житорађа налази се на југоистоку Србије, у Топличком округу, на удаљености 10 км од коридора 10 који повезује Србију са Македонијом, Грчком и даље са Далеким истоком. Општина се налази на удаљености 35 km југозападно од Ниша, и гравитира Нишу као економском, политичком и културном центру. У општини живи 18900 становника у 30 насељених места. Општина од 2005. године Петровдан прославња као своју Славу. Први подаци о Житорађи као насељеном месту датирају из 4. века, одкад се помиње стари византијски град Житорађско кале. Из овог доба потиче и сачуван је верски објекат Латинска црква надомак Житорађе.

1877. Житорађа је ослобођена од Турака. Ова година се сматра годином оснивања општине. Посебно познати и атрактивни локалитети налазе се на планини Пасјачи—место звано Кале где су лоцирани остаци старог Римског града Ад Херкулем, затим у близини села Глашинца - место звано Глашинска чука, надалеко чувена Латинска црква која датира још из 4.века. Основна школа у Житорађи почела је са радом далеке 1873. год. а данас је то савремена образовна установа која поред матичне коле у Житорађи има и осморазредна одељења у Пејковцу, Црнатову и Дубову, а у осталим насељима четвороразредне школе. Школа броји 1652 ученика Средња школа Житорађа ради од 1978. године. Школу чине 3 oбразовна профила организована кроз одељења машинске, пољопривредне и економске школе. Брига и чување најмлађих поверена је посебној установи за децу – Дечјем вртићу Прва радост, још од 1981. године. Програмом вртића је обухваћено 90% популације деце предшколског узраста. У Житорађи постоји Народна библиотека са фондом од око 35.000 књига и са задатком задовољења културних потреба грађана. Дом здравља Житорађа постоји од 1956. године. Данас је то савремена здравствена установа која пружа основну здравствену заштиту и део специјалистичко – консултативне здравствене заштите. Амбуланте као облик примарне здравствене заштите распоређене су у свим већим местима. Окосницу друмског саобраћаја чини деоница регионалног пута Р-245 Ниш – Житорађа – Прокупље - Приштина која пролази кроз Житорађу, регионални путни правац Р–221, Ниш - Пејковац – Прокупље – Приштина који пролази кроз Добрич, средиште повртарске и пољопривредне производње општине, и регионални пут Р - 223 А који повезује општину Житорађа са општином Бојник и пролази кроз Дубово. Укупна дужина регионалних путева износи 38 км. Удаљеност општине од међународног путног коридора Е-75 износи свега 12 км . Последњих година урађено је много на модернизацији свих путних праваца, а посебна пажња је посвећена уређењу локалних и атарских путева како би свежи пољопривредни производи из овог краја доспели на тржиште. Само у 2005.г. у потпуности је реновирано 24 км путне мреже у општини, а у овој години настављено са још 5 км нових путева, тако да се до 2008.г. очекује комплетна модернизација свих путних праваца у општини и свих локалних улица. Електроенергетска мрежа је на задовољавајућем нивоу. Стално се ради на побољшању нисконапонске мреже. Снабдевеност грађана и правних лица је задовољавајућа. Планира се проширење нисконапонске мреже, растерећење постојеће мреже и уградња нових трафо станица. Интезивирани су радови на изградњи далековода од 10 кv у самој Житорађи а ради растерећења постојећег далековода. У Житорађи је у припреми и реконструкција далековода 10 кv према Дреновцу и потенцијално новој индустријској зони Бадњевац. Већина становништва општине Житорађа снабдева се водом путем бунара, изузев општинског места Житорађа које има уређен систем за водоснабдевање. Квалитет воде из бунара није задовољавајући, па се као приоритет у развојном програму издваја изградња водоводне и канализационе мреже у свим селима. У току је изградња водоводне мреже у 5 месних заједница по заједничком пројекту Европске уније и општине, а у припреми су пројекти за водоснабдевање и осталих месних заједница. На територији општине постоје богата изворишта воде која представљају право богатство јер се ради о потпуно чистој води без икаквих примеса које треба искористити. Сви пројекти који су у току и који се планирају повезују се у јединствен систем који ће бити повезан са системом водоснабдевања Селова. Телекомуникациону инфраструктуру општине Житорађа чине: мрежа фиксне телефоније Телекома Србије и мрежа мобилне телефоније Теленора и Телекома Србије. Глобално гледано ова област је релативно добро покривена у општини Житорађа захваљујући поменутим оператерима. Чворна централа у Житорађи везана је за оптички кабл Ниш – Прокупље тако да ће и нове технологије у телекомуникационом свету (ISDN, ADSL...) бити доступне корисницима до краја 2006.г. У структури привреде општине Житорађа доминантно место заузима пољопривреда. У структури пољопривреде последњих година примат заузима производња раног поврћа из пластеника и производња бостана. Развијено је воћарство, а такође су заступљене и све остале културе. Општина Житорађа своју развојну шансу види у производњи здраве хране из пластеника и на отвореном простору. Житорађа располаже са укупно 23.303,89 хектара обрадиве површине. Структура пољопривредне производње је променљива и зависи од односа понуде и тражње на тржишту. Према последњим подацима структура пољопривредне производње изгледа овако:

• Ратарске културе 13874 hа
• Повртарство 1200 hа
• Воћњаци 700 hа
• Винова лоза 654 hа
• Ливаде и пашњаци 864 hа
• Шуме 489 hа

Основна карактеристика проиводње је у томе што се марљивим и стручним радом на малим површинама постижу изванредни резултати у производњи, уз занемарљиво коришћење хербицида. Производња здраве хране у наредном периоду одвијаће се уз сарадњу и под надзором стручњака из Лабораторије за испитивања састава земљишта и животних намирница при Средњој школи Житорађа. У области сточарства у општини Житорађа постоји С.З.С.З 1 Децембар са капацитетом од 30.000.000 товљених свиња годишње. Фарма спада у ред најуспешнијих у Републици и има заокружени циклус производње . Велике су развојне могућности ове фарме у проширењу делатности на производњу финалних производа, кланичну индустрију и производњу сточне хране за тржиште. Процес приватизације очекује се у 2008.години. Треба поменути ЗЗ Победа Доње Црнатово са капацитетом за узгој кока носиља од 12000 комада, мешаоном сточне хране и расположивим обрадивим земљиштем од 17 ха и шумом од 120 ха, као и ЗЗ Будућност Житорађа са капацитетом до 10.000 комада товних пилади, опремом и обрадивим земљиштем од 65 ха. Поменуте живинарске фарме слободне су за закуп и друге пословне аранжмане, осим продаје јер још увек није уређена законска процедура продаје објеката у својини Земљорадничких задруга (Закон о задругарству). Од индустријских капацитета овде је смештен и некадашњи погон ЕИ НИШ – АД АД ХЕРКУЛЕМ Житорађа . Погон је новије градње са потпуном инфрастру и друмским саобраћајем и могућношћу за проширење капацитета јер се налази у индустријској зони. Предузеће се налази у поступку приватизације и заинтересовани улагачи (инвеститори) могу добити информације о продаји истог и од Агенције за приватизацију Владе Р. Србије, или у самом предузећу. У приватном сектору на територији општине Житорађа послује око 180 самосталнх радњи и свега неколико предузећа. У структури самосталних радњи најбројније су радње из области трговине. Тежња је општине и самосталних занатских радњи да се у будућности стимулишу занатске делатности са посебним акцентом на очување старих заната. Од приватних предузећа треба истаћи ПП Серђо Житорађа (фабрика обуће), ПП Амер- пром Влахово (лековити чајеви) , ПП Ниле Житорађа (трговина на велико и мало), Кони-трејд Житорађа (кондикторски производи), Кристал Житорађа (обрада стакла), Дрвопрерада Житорађа (фабрика за прераду дрвета) и друга.

Пољопривредни произвођачи су организовани кроз следећа Удружења :

• Удружење пољопривредних произвођача општине Житорађа
• Удружење воћара и повртара Фармер Влахово
• Удружење пољопривредних произвођача Фортеса Вољчинац
• Удружење пољопривредних произвођача Сточар Влахово
• Пчеларско друштво Цвет Житорађа
• Број регистрованих пољопривредних газдинстава је 2.200.
• Општина има формирану службу за рурални развој.

Општина је кренула са израдом пројектне документације за изградњу ЕТНО СЕЛА СА ЛОВАЧКИМ ДОМОМ – пројекат ће након израде бити понуђен потенцијалним инвеститорима на финансирање тј. концесију. Постоји више погодних локација на којима би се лоцирало етно село а у предлогу су: Излетиште Главичица на брду изнад Житорађе, удаљено 3 км од Житорађе, ловни резерват у с. Зладовац на удаљености 11 км од Житорађе и прелепо викенд насеље Дебели Луг на 5,5 км од Житорађе. Последњих година подручје општине је веома посећено ловцима и уживаоцима природе из Италије и Грчке који у све већем броју и све дужем временском периоду бораве у Житорађи. Нудимо изузетне локације за изградњу смештајних капацитета. Наши главни адути су пољска јаребица и препелица које живе и опстају само у срединама где нема пестицида и хербицида у земљишту а таква је наша средина.